Mljet: Rajsko Ostrvo i Nacionalni Park koji Očarava Dušu

U srcu Jadranskog mora, skriveno od užurbanog tempa savremenog života, leži ostrvo Mljet - pravi biser Dalmacije. Njegova najveća dragest, Nacionalni park Mljet, predstavlja savršenu simbiozu netaknute prirode, kristalno čistog mora i bogate istorije. Ovo nije samo destinacija; ovo je osećaj, iskustvo koje ostavlja trag u duši svakog posetioca. Čuvanje karte za nacionalni park nije stvar štednje, već vredna investicija u sećanja koja podsećaju da se na ovo magično mesto mora ponovo vratiti.

Prvi susret s čarolijom: Putem ka ostrvu Sveta Marija

Čak i prilazak samom ostrvu je doživljaj za pamćenje. Vožnja brodićem prema ostrvu Sveta Marija, smeštenom usred Velikog jezera, traje svega desetak minuta, ali svaki trenutak je pun iščekivanja. Putnici se okupljaju na palubi, željni da prvi ugledaju zelenu oazu koja se polako približava. Sa desne strane, obala je pretežno mirna, sa samo nekoliko vila skrojenih u prirodu, dok se levo, u daljini, nazire nešto veće naselje. Ova kombinacija poluslanog jezera i slanog mora, okruženog bujnom šumom, daje poseban šmek celom području i nagoveštava čuda koja slede.

Srce parka: Veliko i Malo jezero

Mljet je, između ostalog, mundialno poznat po svoja dva slatkovodna jezera - Velikom i Malom jezeru. Ova prirodna fenomena nastala su pre više od 10 000 godina, nakon ledenog doba, što ih čini ne samo prelepim već i geološki zanimljivim. Veliko jezero povezano je sa otvorenim morem prirodnim kanalom, stvarajući jedinstven ekosistem. Zabranjen je ribolov u jezerima, a voda je toliko čista i prozirna da se čini da ribice možete uhvatiti rukom. Obala jezera uređena je pažljivo održavanim šetnim stazama i biciklističkim putevima, idealnim za istraživanje i uživanje u mirisu četinara i borova.

Organizovan je i prevoz busem za one koji preferiraju opušteniji obilazak, iako je prava šteta ne prošetati se ovim stazama i ne upiti sve mirise i zvuke prirode. Svuda postoje jasne oznake, a infrastruktura, uključujući i vatrogasnu opremu, pokriva ceo kraj, što svedoči o dobroj organizaciji i brizi za bezbednost posetilaca.

Istorijska žarišta: Samostan i crkva Svete Marije

Na malenom ostrvcu u sredini Velikog jezera, nalazi se simbol Mljeta - crkva i samostan Svete Marije. Crkva i prizemlje samostana potiču iz XII veka, što ovom mestu daje poseban auru duhovnosti i istorijske težine. U XIII i XIV veku nadograđen je sprat, a u XV i XVI veku dograđeno je predvorje. Zvonik je, zbog stalne opasnosti od gusarskih napada, pretvoren u obrambenu kulu. Stara srednjovekovna kula u jugoistočnom uglu samostana je takođe nadograđena, a svaki monah je dobio svoju ćeliju. Na zapadnoj strani, prema moru, sagrađena je velika terasa, dajući samostanu izgled letnjeg renesansnog dvorca.

Tužna istina je da je kroz burnu istoriju ovaj kompleks više rušen i pljačkan nego što je u njega ulagano. Napoleonova okupaciona vlast je 1808. ukinula benediktinske samostane, a imovina je prelazila iz ruku u ruke - od redovnika Skolopa do Isusovaca, da bi konačno 1872. godine prešla u državne ruke. Dolaskom Jugoslavije, 1949. godine, imovina je nacionalizovana i predata Jugoslovenskoj akademiji nauka, da bi 1959. narodni odbor Mljeta preuzeo kompleks i pretvorio ga u hotel. Tek 1998. godine, prema zakonu o povratu nacionalizovane imovine, Dubrovačka biskupija je zatražila vraćanje poseda. Nažalost, sveko je polagao pravo na ovaj biser, ali malo ko je video obavezu da uloži i povrati bar deo njegovog nekadašnjeg sjaja. I danas, dvoriste iz XVI veka čeka obnovu, noseći na sebi teško breme prošlosti.

Odisej i Kalipso: Legende uronjene u plavetnilo

Arkadska lepota ostrva Mljet bila je poznata još u antici. Čak je i Homer u svom epskom delu Odiseja opisao ovo po mnogima najlepše ostrvo na Mediteranu. Prema Homeru, Odisej, mitski kralj Itake, na povratku iz Trojanskog rata doživeo je brodolom na hridi blizu ostrva Ogigije. Napola mrtav, doplivao je do pećine gde je pao u ruke otočkoj nimfi Kalipso, kćeri Atlantovoj. Veruje se da se Odisejeva pećina, smeštena ispod Babinog polja, nalazi upravo na Mljetu. Ima dva ulaza - sa mora i sa kopna, a duboka je oko 30 metara. Ribari iz Babinog polja još i danas je koriste kao sklonište svojih čamaca od otvorenog mora. Prema legendi, Odisej je na Mljetu proveo punih sedam godina, očaran lepotom ostrva i zaljubljen u nimfu Kalipso, pre nego što je, na insistiranje bogova, konačno pušten da se vrati kući.

Ova jaka veza s mitologijom daje Mljetu auru misterioznosti. Dok materijalni dokazi možda nedostaju, sama priča i toponimi koji se poklapaju s Homerovim opisima čine ovu legendu živom i uverljivom. Posetiti Mljet znači kročiti u svet gde se mit i stvarnost prepliću.

Uvala Polače: Ribarsko mesto puno duha prošlosti

Nakon istraživanja jezera i samostana, vredno je posetiti i uvale Polače. Ovo ribarsko mesto, smešteno u malom zalivu, služi kao odmaralište jedriličarima i turistima, a dobro je povezano sa jezerima. Naziv "Polače" potiče od rimskih palača (u dubrovačkim govorima "a" se često izgovara kao "o"), odnosno rimske utvrde čiji se ostaci i danas mogu videti. Danas su kuće u mestu praktično uz cestu koja prolazi uz samu obalu, a svaka kuća ima svoj vez i jastožeru u kojoj drže ulovljene jastoge i škarpine koje zatim spremaju gostima.

Mesto diše autentičnošću. Ceste prolaze kroz same ostatke palate, a život teče polagano. Cene osnovnih namirnica u prodavnicama mogu biti nešto više nego na kopnu, s obzirom da se sve dovozi brodovima, ali je to mali dodatak na autentično iskustvo. Ako ste ljubitelj morske hrane, restorani u Polačama nude sveže specijalitete. Svakako je preporuka probati jastoge ili škarpinu spremljene na tradicionalan način.

Prirodne lepote koje oduzimaju dah: Šume, plaže i životinje

Ono što Mljet izdvaja od ostalih jadranskih ostrva je njegova izuzetna pošumljenost. Guste šume bora i hrasta crnike prekrivaju veći deo ostrva, posebno zapadni deo, stvarajući oazu hlada i svežine. Osim šuma, Mljet ima i zanimljivu razvedenu i prirodno lepu obalu. Dok je veći deo obale kamenit i teško pristupačan, što odgovara onima koji traže mir i osamu, postoje i izuzetci kao što je područje Saplunara na jugoistočnom delu ostrva, gde se nalaze prelepe peščane plaže.

Među stanovništvom Mljeta postoje zanimljivi problemi sa životinjama. Divlje svinje su prava pošast, jer uništavaju poljoprivredne površine. Legenda kaže da su doplivale do ostrva, iako je realnija teorija da su se "prošvercale" brodom. Još jedan zanimljiv stanovnik je mungos, životinja koja je uvedena 1910. godine iz Indije kako bi se rešila problema sa otrovnim zmijama. Mungosi su uspešno istrebili zmije, ali su potom, ostavši bez hrane, počeli da napadaju perad i guštere, nanoseći štetu lokalnom ekosistemu. Danas se mungosi hrane i biljkama, pa se mogu videti kako jedu grožđe i smokve.

Kako doći do Mljeta i gde se smestiti?

Najlakši i najkomotniji način da se dođe do Mljeta je kombinacija automobila i trajekta. Trajektna linija povezuje Mljet sa kopnom, tačnije sa Prapatnom na poluostrvu Pelješac. Prapatno nije naselje već uvala sa izgrađenom trajektnom lukom. Tokom letnje sezone, veza je učestala. Ako vam se dogodi da slučajno ne stignete na trajekt, to je prilika da obiđete obližnji Ston, poznat po svojim čuvenim zidinama (najdužim u Europi nakon Kineskog zida) i solani koja radi na tradicionalan način.

Što se smeštaja tiče, Mljet definitivno nije destinacija masovnog turizma. Na ostrvu postoji samo jedan hotel - Hotel Odisej u Pomeni, kao i autokamp Mungos u blizini Babinog polja. Jedriličari se mogu usidriti ispred niza restorana u Pomeni. Ovakav smeštaj ide u prilog autentičnom doživljaju ostrva, gde se mir i priroda stavljaju u prvi plan.

Zaključak: Mljet - Ostrvo za ponovno otkrivanje

Mljet je više od destinacije; to je osećaj pripadanja prirodi, povratak jednostavnijem vremenu i podsetnik na trajne vrednosti. Bilo da ga posetite tokom vrelog leta ili blage jeseni, ostrvo će vas opojiti svojom tišinom, zelenilom i plavetnilom jezera i mora. Čuveni irski pisac George Bernard Shaw rekao je: "Poslednjeg dana stvaranja, Bog je poželeo da okruni svoje delo i stvorio je Kornate od suza, zvezda i daha." Isti taj dah božanski je dodirnuo i Mljet, stvarajući mesto gde se duša odmara, a srce puni lepotom koju je teško zaboraviti. Vratićete se, jer karta za nacionalni park nije suvenir, već obećanje sebi da ćete se ponovo vratiti ovom rajskom ostrvu.